Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона коришћењу природних ресурса у сврху производње електричне енергије:

БОЖИДАР ВАСИЋ

Господине предсједниче, колеге посланици, уважени чланови Владе,

Ево ја сам пажиљиво прочитао закон а слушао сам и уводно излагање предлагача овог закона и мислим да опредјељење ове Скупштине, и позиције и опозиције кад смо усвајали амандмане на Устав РС, није било и није текло у овом правцу.

Ја желим само да напоменем да смо ми на једноj од претходних сједница скупштинe усвојили амандманe на Устав РС а знамо каква је судбина тих амандмана да нису објављени и зашто нису објављени, али радило се о територијалној организацији која се допуњава ријечима и локална самоуправе и тамо је речено да је циљ измјене потпунија заштита јединица локалне самоуправе сходно принципима из Еврпске повеље о локалној самоуправи.

Одгоговорно тврдим да овакав приједлог закона није у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и није у складу са амандманима на Устав РС, које је донијела ова Народна Скупштина, поново наглашавам за које су гласали и колеге посланици из позиције и посланици из опозиције.

Такође, једним од амандмана, амандманом147. гдје је речено да се члановима 102а. и 102б. Устав допуњава у смислу Европске повеље о локалној самоуправи којом се дефинише да општина и град имају своју имовину и да су јединице локалне самоуправе самосталне у обављању послова из своје надлежности, односно да се централне власти не могу упуштати у оцјену цјелисходности одлука локалне заједнице.

Такође један од адмандмана који говори о јединицама локалне самоуправе, аманмдман 148. који каже, да измјена овог члана, а ради се о члану 103. Устава, има за циљ јачање локалне самоуправе на принципима Европске повеље о локалној самоуправи јер иста обезбјеђује да јединице локалне самоуправе имају финансијску аутономију гарантовану Уставом.

После овог свега, ја постављам питање предлагачу закона да ли овај закон говори о самосталности јединица локалне самоуправе и њеној аутономији када је у питању трошење ових средстава и да ли по овом закону, што је у супротности са амандманима на Устав РС, централни органи власти могу да оцјењују одлуке нижих органа тј. локалних скупштина.

Сматрам да не могу и да није у складу са Уставом, односно амандманима на Устав РС, и да није у складу с Европском повљеом о локланој самоуправи.

Ја сам пажљиво слушао све претходне дискутанте и оно што могу ево и у овој својој дискусији да изнесем потпуно се слажем са колегом Мазалицом који је имао онакав приступ какав је имао кад је дискутовао о овом закону а поменуо је и потпуну аутономију јединица локалне самоуправе и расподјелу ових средстава.

На шта би личило, ево ја постављам питање предлагачу који је рекао како ће да гласи члан 1. па каже члан 10. мијења и гласи да средства из става 1. овог члана воде се на посебном рачуну буџета општине односно града и користе се у складу са Програмом коришћења средстава уплаћених по основу накнада намјенски, па је још наведено ''Програм из става 2. овог члана усваја скупштина општине односно града уз претходну сагласност Владе Републике Српске.

Ево ја вама постављам питање, шта ће се десити ако локална скупштина донесе овај програм без сагласности Владе РС?

Какве су казне? Гдје пише? Не пише нигдје. Имајући у виду претходни период како се актуелна власт и влада понашала према јединицама локалне самоуправе у којима није владајућа странка на власти, онда се може донијети закључак да ће се то дешавати и у будуће.

Ако наравно овакав закон прихвати ова Народна Скупштина који је у супротности већ сам напоменуо и са Европској повељом о локалној самоуправи и амандманима на Устав, десиће се да Влада може дати сагласнот на програм у општини какав год он био гдје је на власти политичка опција која је већина и у овој Народној Скупштини а тамо гдје није на власти да неће дати сагласност на програма а гдје ће сигурно трпити сви грађани општина и градова и ово говорим на основу досадашњег искуства. Свједоци смо сви да сагласност за кредитно задужење рецимо моја општина, гдје није на власти СНСД, поднијела је негдје 30. јула 2007. године ми се сада налазимо у 2010. години а још увјек сагласност на то кредитно задружење није дата.

Даље, ако се вратимо утрошку средстава од приватизације Телекома такође се да примјетити како су се дијелила средства из економско социјалне компоненте и види се какав је однос био према општинама гдје није на власти одговарајућа политичка опција.

Мене запрепашћује чињеница читајући овај закон да смо до сада доста пута имали што у писаним материјалима што у усменом излагању представнике Владе који се залажу за децентрализацију јединица локалне самоуправе како би као локална власт била што ближа грађанима, рјешавала њихове проблеме јер су они најупознатији и најближи и грађанима и тим проблемима.

Кад је у питању сама ова накнада и начин на који се предлаже овим законом трошење тих средстава онда се може поставити и питање да ли општине које имају ову накнаду по основу производње електричне енергије могу се разврставати по степену развијености као и све друге општине које немају ту накнаду.

Колега Мазалица је поменуо да чак има општина које 50% буџета пуне из ових средстава. Ја долазим из једне општине која отприлике 50% буџетских средстава има од ове накнаде за производњу електричне енергије.

И да ли је логично да се исти критеријуми примјењују код тих општина кад је у питању степен развијности и код других општина ако се има у виду да виши орган власти креира како ће се трошити та средства која су буџетска средства. Желим да напоменем да сам био учесник доношења одлука о трошењу средстава која се убирају по основу производње електричне енергије. Негдје отприлике пуних 6 година сам био предсједник Скупштине општине и одговорно могу да кажем да ни једне марке општина Угљевик није потрошила од ових средстава у било какве текуће трошкове: плате, лична примања или било шта слично. Углавном та средства су коришћена за капиталне инвестиције и за пројекте који су кандидовали грађани и све на основу стратегије развоја општине.

Jа ћу укратко да набројим гдје су се све улагала та средства онако по сјећању, а речено је овдје да је за седам година општина добила негдје око 27 милиона марака. Из ових средстава финансиран је засад негдје око 500 до 600 хиљада садница које су подијељене пољопривредним произвођачима који су наравно били заинтересовани за те саднице. У буџету општине планира се од 300 до 500 хиљада на годишњем нивоу за стимулативне мјере пољопривредницима, односно субвенција камата на пољоприврене кредите који они подижу.

Желим да напоменем да је у прошлој 2009. години преко хиљаду тона шљиве из општине Угљевик извезено за Русију. Из ових средстава урађено је пет нових школских објеката, познато је да ти школски објекти нису у надлежности локалне заједнице. Имали смо ситуацију да просвјетни инспектори дођу да затворе школе које су биле у доста лошем стању и опредјељење локалне заједнице је било да се изграде ти школски објекти, као и надоградња негдје око 600 квадрата централне основне школе. Опредјељење општине било је и уређење спортских терена испред школа, изградња дома културе, јер је насеље Угљевик настало 80-их година на једној ледини када је почела да се гради и Термоелектрана. Из тих средстава гради се спортска дворана те остали капитални пројекти

Такође, кренула је изградња индустријске зоне коју је локална заједница кандидовала и код Министарства финансија за средства из економско-социјалне компоненте и наравно да је и тај пројекат био одбијен те да се није добило ни једне једине марке за овај пројекат. Прво се дефинисала индустријска зона и кренуло се са њеним уређењем при чему се може запазит велика заинтересованост и да су већ људи из иностранства изградили одређене хале на тим просторима.

Негдје преко 150 километара локалних путева асфалтирано је из ових средстава и сматрам да је и то је показатељ да су се стекли повољнији услови за долазак потенцијалних инвеститора који имају жељу да улажу у одређене производне погоне. Тиме су и домаћи улагачи доведени у једну повољну ситуацију да су изграђивали те производне погоне на својој земљи, у свом селу и да нису морали да купују градско-грађевинско земљиште и плаћају га по далеко, далеко вишим цијенама, а примјера на угљевичкој општини имамо пуно гдје су људи изградили те одређене производне погоне.

Много тога би се још могло рећи када је у питању општина Угљевик, у ком правцу и за које све пројетке су се издвајала ова средства и још једном желим да напоменем да сигурно ни једна једина марка није отишла у било какву другу потрошњу осим пројеката који су у складу са Стратегијом развоја општине и пројеката за које су били заинтересовани сами грађани општине. Неко може прокоментарисати да је то и одређена повољност не само општине Угљевик већ и другим општинама које имају ову накнаду. Може се и тако схватити, али сигурно да то са собом носи и одређене проблеме. Имајмо у виду чињеницу да су многи људи који су имали велике површине земљишта и да кажемо своја имања дошли да живе на неких 500 квадрата. Или ако смо имали једну ситуацију која је овако врло непријатна да је због експлоатације угља морало премјестити гробље са око 2.600 гробова пренијети и формирати ново градско гробље за које је општина Угљевик такође кандидовала пројекат његовог уређења према Министарству финансија за средства из економско-социјалне компоненте, а и сами знате да сам постављао и то питање у НС РС и да нисмо добили ни једну једину марку ни за то. Чак је приједлог министра био да се то упути ИРБ као да се ради о привредном пројекту.

На основу свега овога ја нећу рећи да не треба поштовати финансијску дисциплину и да се залажем за недисциплину. Ја предлажем и то је моја сугестија обрађивачу овог закона, да се члан 10. став 2. мијења и гласи:

Средства из става 1. овог члана воде се на посебном рачуну буџета општине, односно града и користе се у складу са програмом кориштења средства уплаћених по основу накнада намјенских за истраживање и изградњу алтернативних и привредних капацитета путем стимулативних мјера, изградњу примарних инфраструктурних објеката ( како је наведено водовод, канализација, топловод, локални путеви) као и други пројекти у складу са стратегијом развоја општине или града који су у функцији привредног развоја и запошљавања и заштиту животне средине, екологија.

Послије става 2. додаје се нови став 3. који гласи програм из става 2. овог члана усваја Скупштина општине односно града. Члан 2. који говори о члану 11. сматрам да треба да остане. Предложио сам и да се у ставу 2. брише ово „да Влада даје сагласност на програм, а да је локална скупштина обавезна када усвоји програм у року од 15 дана да тај програм достави Министарству финансија“ и ништа немам против да Министарство финансија врши контролу утрошка тих средства. Поново кажем, не залажем се за финансију недисциплину већ за финансију дисциплину. Хвала.